Koje su razlike između programa Java i JavaScript: Sve što trebate znati

Ako pogledamo najpopularniju platformu za programere GitHub, možemo videti da su Java i JavaScript dva najpopularnija programska jezika na svetu, a slede ih Python, PHP i Ruby. Ipak, uprkos sličnim imenima, Java i JavaScript nisu povezani.

Iako se na prvi pogled čini JavaScript kao lakša verzija Jave i lakše za naučiti u praksi to i nije baš tako. Ova dva programska jezika dele neke zajedničke stvari, no oni se više razlikuju jedan od drugog nego što su slični.

U ovom ćete članku saznati neke od tih glavnih razlika i pomoći ćemo vam da saznate koji bi mogao odgovarati više vašim potrebama. Za početak napomenimo kako ova dva programska jezika retko kada služe istoj svrsi, pa krenimo redom..

Šta je Java?

Java, kôd pod nazivom “Oak” i “Green” tokom početnog razvoja, došao je na programersku scenu još daleke 1995. godine. Mnogi su to videli kao naslednika ili evoluciju popularnog programskog jezika C/C++ jer je posudio mnogo istih sintaksa, dok je uveo nove koncepte što je omogućilo da kodiranje bude sigurnije i jednostavnije.

Jedno od primarnih načela Jave bilo je, i još uvek je, ideja da programeri trebaju biti sposobni “napisati jednom kod i pokrenuti ga bilo gde”. Umesto sastavljanja odvojenih izvršnih datoteka za različite ciljne platforme, Java kod se sastavlja na jednu JAR datoteku, koja radi na bilo kom sistemu koji podržava Javu.

To je omogućilo Java Virtual Machine (JVM). Ova virtualna mašina čita JAR datoteku (koja je zbirka specifičnih uputa napisanih u programskom jeziku Java), kompajlira ga u instrukcije specifične za platformu tpkom izvođenja, a zatim izvršava aplikaciju. Ovaj proces je prikladno nazvan just-in-time.

Pa kako se Java koristi u stvarnom svijetu?

Android aplikacije – dok se drugi jezici mogu koristiti, Java je službeni jezik za razvoj aplikacija za Android, što znači najbržu izvedbu i veći broj nativnih iskustava.
Desktop aplikacije – Java je možda najlakši način za stvaranje cross-platform softvera ovih dana. Swing je bio alat za izbor korisničkog interfesja za Java razvojne programere, ali ako tek počinjete, preskočite ga i naučite JavaFX ili SWT umjesto toga.
Enterprise sistemi – Industrije s velikom količinom obrade podataka (npr. Bankarstvo, financijsko trgovanje itd.) imaju tendenciju da koriste Java programski jezik jer je brz, prenosiv, jednostavan za održavanje i manje je sklon katastrofalnim greškama, koje su uobičajene u jezicima nižih nivoa.
Ugrađeni sistemi – Neka područja ugrađenog prostora sada se oslanjaju na Javu. Neki primeri ugrađenih sistema uključuju digitalne satove, fabričke kontrolere, semafore, mikrokontrolere, hibridna vozila i najnovije uređaje koje danas poznajemo kao Internet of Things.
Naučno istraživanje – Dok se obrada podataka, računanje, modeliranje i simulacije često vrše na jezicima kao što su MATLAB i Python, Java se obično koristi za složenije zadatke poput obrade prirodnog jezika i veštačke inteligencije.

Šta je JavaScript?

JavaScript je nastao zbog velikih ograničenja HTML jezika koji je tada sputavao programere. Kada su tadašnji Netscapeovi programeri uvideli i na neki način predvideli potrebu za mnogo dinamičnijim webom, stvorili su tada novi jezik koji bi mogao biti napisan u HTML-u. Taj je jezik, koji je pokrenut pod imenom LiveScript, napravljen i prototipiran u samo 10 dana.

Nadalje, LiveScript i Java programski jezici su se trebali međusobno nadopunjavati, stoga su vrlo brzo preimenovali LiveScript u JavaScript, koji je ostao do danas, i ta dva jezika imaju vrlo sličnu sintaksu. I to je zapravo sve što se tiče sličnosti. Java programski jezik nikada nije zaživela na webu i ova dva jezika su se vrlo brzo razišla na svojim putevima razvoja i korištenja, ubrzo nakon toga. Uz HTML i CSS, JavaScript je jedan od tri glavna temelja razvoja i izrade web stranica.

Za razliku od Jave koja se uvek mora kompajlirati, JavaScript se jednostavno interpetira, tj. izvodi. Kada posetite web-lokaciju koja upotrebljava JavaScript jezik, vaš browser prima puni JavaScript kôd, i interpretira ga na licu mesta pomoću JavaScript engina. Različiti browseri upotrebljavaju različite engine: V8 (Gooelov Chrome), SpiderMonkey (Mozilla Firefox), Chakra ( Microsoftov Edge) itd.

Napomenimo i to da JavaScript nije samo programski jezik web browsera. Tokom protekle decenije postao je jedan od najfleksibilnijih jezika na svetu, što objašnjava zašto je takođe postao i najpopularniji.

Pa kako se JavaScript koristi u stvarnom svijetu?

Web-aplikacije – Kao što smo već spomenuli JavaScript se može upotrebljavati za razvoj web stranica front-end i back-end. Front end uključuje manipuliranje DOM-om na webu (na primer, animacije, umetanja podataka, asinhrona ažuriranja), a za back-end uključuje logiku poslužitelja (npr. usmeravanje, rukovanje podacima, interakcije s bazama podataka). Neki JavaScript frameworkovi rade oboje, što se zove “full-stack” ili celokupni razvoj weba. Desktop aplikacije – JavaScript se može skinuti s interneta i pakovati u samostalni desktop softver pomoću framework-ova poput Electron i NW.js (nekada Node-Webkit). To se obavlja grupisanjem JavaScript engine-a unutar izvršne datoteke, koja izvršava HTML/CSS/JS naredbe unutar samostalnog prozora na radnoj površini.

Mobilne aplikacije – Frameworks poput React native i PhoneGap omogućuju izradu mobilnih aplikacija pomoću JavaScripta. Ovi framework-ovi imaju tendenciju da se mogu svrstati u dve vrste: one koje prevode JavaScript u izvorni kod i one koji upotrebljavaju JavaScript engine za prikazivanje kao samostalna aplikacija.

Kada upotrebljavati koji jezik?

Glavne razlike između Jave i JavaScript programskog jezika svode se na dva bitna merila: izvedba aplikacije i vreme razvoja.

Java je vrlo opširan programski jezik s mnogo ograničenja. Nadalje, Java aplikacije su manje sklone kritičnim pogreškama i rade puno stabilnije i bolje od aplikacija za JavaScript, no potrebno je znatno duže vreme da se razvije ovakva aplikacija. JavaScript omogućuje mnogo veću slobodu u kodiranju i nudi mnoštvo prečica, što je znatno smanjuje vreme razvoja i čini ga mnogo bržim i jednostavnijim. Međutim JavaScript je znatno izloženiji sporijim brzinama izvođenja, neurednim kodovima i problemima s uklanjanjem pogrešaka, tkzv debagovanjem.

Ukratko, za web razvoj, koristitie JavaScript programski jezik, dok za aplikacije koje koriste teže izračune odaberite svakako stabilniju Javu. Za desktop i mobilni softver, oba programska jezika su vrlo kompatibilna, sa napomenom da kod velikih i složenih aplikacija, radije odaberete Javu, zbog čišćeg uklanjanja pogrešaka i upravljanja kodnim bazama. U svami drugim situacijama odaberite ipak jednostavniji i brži JavaScript.