Ako pogledamo najpopularniju platformu za programere GitHub, možemo videti da su Java i JavaScript dva najpopularnija programska jezika na svetu, a slede ih Python, PHP i Ruby. Ipak, uprkos sličnim imenima, Java i JavaScript nisu povezani.

Iako se na prvi pogled čini JavaScript kao lakša verzija Jave i lakše za naučiti u praksi to i nije baš tako. Ova dva programska jezika dele neke zajedničke stvari, no oni se više razlikuju jedan od drugog nego što su slični.

U ovom ćete članku saznati neke od tih glavnih razlika i pomoći ćemo vam da saznate koji bi mogao odgovarati više vašim potrebama. Za početak napomenimo kako ova dva programska jezika retko kada služe istoj svrsi, pa krenimo redom..

Šta je Java?

Java, kôd pod nazivom “Oak” i “Green” tokom početnog razvoja, došao je na programersku scenu još daleke 1995. godine. Mnogi su to videli kao naslednika ili evoluciju popularnog programskog jezika C/C++ jer je posudio mnogo istih sintaksa, dok je uveo nove koncepte što je omogućilo da kodiranje bude sigurnije i jednostavnije.

Jedno od primarnih načela Jave bilo je, i još uvek je, ideja da programeri trebaju biti sposobni “napisati jednom kod i pokrenuti ga bilo gde”. Umesto sastavljanja odvojenih izvršnih datoteka za različite ciljne platforme, Java kod se sastavlja na jednu JAR datoteku, koja radi na bilo kom sistemu koji podržava Javu.

To je omogućilo Java Virtual Machine (JVM). Ova virtualna mašina čita JAR datoteku (koja je zbirka specifičnih uputa napisanih u programskom jeziku Java), kompajlira ga u instrukcije specifične za platformu tpkom izvođenja, a zatim izvršava aplikaciju. Ovaj proces je prikladno nazvan just-in-time.

Pa kako se Java koristi u stvarnom svijetu?

Android aplikacije – dok se drugi jezici mogu koristiti, Java je službeni jezik za razvoj aplikacija za Android, što znači najbržu izvedbu i veći broj nativnih iskustava.
Desktop aplikacije – Java je možda najlakši način za stvaranje cross-platform softvera ovih dana. Swing je bio alat za izbor korisničkog interfesja za Java razvojne programere, ali ako tek počinjete, preskočite ga i naučite JavaFX ili SWT umjesto toga.
Enterprise sistemi – Industrije s velikom količinom obrade podataka (npr. Bankarstvo, financijsko trgovanje itd.) imaju tendenciju da koriste Java programski jezik jer je brz, prenosiv, jednostavan za održavanje i manje je sklon katastrofalnim greškama, koje su uobičajene u jezicima nižih nivoa.
Ugrađeni sistemi – Neka područja ugrađenog prostora sada se oslanjaju na Javu. Neki primeri ugrađenih sistema uključuju digitalne satove, fabričke kontrolere, semafore, mikrokontrolere, hibridna vozila i najnovije uređaje koje danas poznajemo kao Internet of Things.
Naučno istraživanje – Dok se obrada podataka, računanje, modeliranje i simulacije često vrše na jezicima kao što su MATLAB i Python, Java se obično koristi za složenije zadatke poput obrade prirodnog jezika i veštačke inteligencije.

Šta je JavaScript?

JavaScript je nastao zbog velikih ograničenja HTML jezika koji je tada sputavao programere. Kada su tadašnji Netscapeovi programeri uvideli i na neki način predvideli potrebu za mnogo dinamičnijim webom, stvorili su tada novi jezik koji bi mogao biti napisan u HTML-u. Taj je jezik, koji je pokrenut pod imenom LiveScript, napravljen i prototipiran u samo 10 dana.

Nadalje, LiveScript i Java programski jezici su se trebali međusobno nadopunjavati, stoga su vrlo brzo preimenovali LiveScript u JavaScript, koji je ostao do danas, i ta dva jezika imaju vrlo sličnu sintaksu. I to je zapravo sve što se tiče sličnosti. Java programski jezik nikada nije zaživela na webu i ova dva jezika su se vrlo brzo razišla na svojim putevima razvoja i korištenja, ubrzo nakon toga. Uz HTML i CSS, JavaScript je jedan od tri glavna temelja razvoja i izrade web stranica.

Za razliku od Jave koja se uvek mora kompajlirati, JavaScript se jednostavno interpetira, tj. izvodi. Kada posetite web-lokaciju koja upotrebljava JavaScript jezik, vaš browser prima puni JavaScript kôd, i interpretira ga na licu mesta pomoću JavaScript engina. Različiti browseri upotrebljavaju različite engine: V8 (Gooelov Chrome), SpiderMonkey (Mozilla Firefox), Chakra ( Microsoftov Edge) itd.

Napomenimo i to da JavaScript nije samo programski jezik web browsera. Tokom protekle decenije postao je jedan od najfleksibilnijih jezika na svetu, što objašnjava zašto je takođe postao i najpopularniji.

Pa kako se JavaScript koristi u stvarnom svijetu?

Web-aplikacije – Kao što smo već spomenuli JavaScript se može upotrebljavati za razvoj web stranica front-end i back-end. Front end uključuje manipuliranje DOM-om na webu (na primer, animacije, umetanja podataka, asinhrona ažuriranja), a za back-end uključuje logiku poslužitelja (npr. usmeravanje, rukovanje podacima, interakcije s bazama podataka). Neki JavaScript frameworkovi rade oboje, što se zove “full-stack” ili celokupni razvoj weba. Desktop aplikacije – JavaScript se može skinuti s interneta i pakovati u samostalni desktop softver pomoću framework-ova poput Electron i NW.js (nekada Node-Webkit). To se obavlja grupisanjem JavaScript engine-a unutar izvršne datoteke, koja izvršava HTML/CSS/JS naredbe unutar samostalnog prozora na radnoj površini.

Mobilne aplikacije – Frameworks poput React native i PhoneGap omogućuju izradu mobilnih aplikacija pomoću JavaScripta. Ovi framework-ovi imaju tendenciju da se mogu svrstati u dve vrste: one koje prevode JavaScript u izvorni kod i one koji upotrebljavaju JavaScript engine za prikazivanje kao samostalna aplikacija.

Kada upotrebljavati koji jezik?

Glavne razlike između Jave i JavaScript programskog jezika svode se na dva bitna merila: izvedba aplikacije i vreme razvoja.

Java je vrlo opširan programski jezik s mnogo ograničenja. Nadalje, Java aplikacije su manje sklone kritičnim pogreškama i rade puno stabilnije i bolje od aplikacija za JavaScript, no potrebno je znatno duže vreme da se razvije ovakva aplikacija. JavaScript omogućuje mnogo veću slobodu u kodiranju i nudi mnoštvo prečica, što je znatno smanjuje vreme razvoja i čini ga mnogo bržim i jednostavnijim. Međutim JavaScript je znatno izloženiji sporijim brzinama izvođenja, neurednim kodovima i problemima s uklanjanjem pogrešaka, tkzv debagovanjem.

Ukratko, za web razvoj, koristitie JavaScript programski jezik, dok za aplikacije koje koriste teže izračune odaberite svakako stabilniju Javu. Za desktop i mobilni softver, oba programska jezika su vrlo kompatibilna, sa napomenom da kod velikih i složenih aplikacija, radije odaberete Javu, zbog čišćeg uklanjanja pogrešaka i upravljanja kodnim bazama. U svami drugim situacijama odaberite ipak jednostavniji i brži JavaScript.

Učenje stranih jezika nije lak zadatak, ali sa poznavanjem svakog dodatnog jezika postajemo bogatiji za život. Još od drevnih latinskih vremena postoji izreka: Kuot linguas calles, tot homines vales – „Koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš“.

Učenje stranih jezika nije lak zadatak, slažemo se, ali nije ni nemoguće. Sve što kažete sebi je zapravo zabluda. Da bismo vam približili učenje stranog jezika, napisaćemo nekoliko reči o izazovima na koje možete naići, ali i dati vam savete kako da ih prevaziđete. Neki će ove izazove iskoristiti kao izgovor za odustajanje, dok će hrabriji i mudriji brzo naučiti kako da se nose sa njima, kako da ih savladaju i od njih nauče nešto korisno. Svi smo čuli često ponavljane klišee: moraš se roditi sa talentom za jezike, teško je, potrebno je mnogo dragocenog vremena, nemoguće je... Da li je to zaista tačno? Kako promeniti takva uverenja? Tu smo da vam pomognemo da otklonite zablude – da ne spominjemo prednosti učenja stranog jezika!

Teško je naučiti strani jezik

Učenje engleskog, nemačkog, španskog ili švedskog je teško samo ako to želite. Postoji jednostavan recept za uspešno savladavanje bilo kog jezika – učenje i motivacija. Važno je da se okružimo jezikom koji učimo, da ga što više čitamo i slušamo i da vežbamo pismeno dopisivanje i govor. Nama je danas lakše nego prethodnim generacijama jer čak i na internetu, koji nam je dostupan skoro svuda, možemo pronaći mnogo audio i video materijala na stranim jezicima. Važno je da ostanemo realni, da ne postavljamo previsoke ciljeve ili ćemo prebrzo postati demotivisani. Na kraju krajeva, bilo je teško učiti i hodati, ali smo ipak uspeli, zar ne?

Prekasno je da počnemo da učimo nešto novo

Mnogi veruju da samo deca imaju sposobnost da uče efikasno i brzo. To je takođe mit. Tačno je da deca brže pamte, ali odrasli imaju veći obim opšteg znanja, dublje razumevanje raznih tema, bolje razvijeno logičko mišljenje. Zahvaljujući tome učenje jezika može biti olakšano, jer jezik nije samo gramatika. Tu je i kultura određenog jezičkog područja, geografske znamenitosti i druge zanimljivosti koje deca teško povezuju u jedinstvenu celinu. Štaviše, učenje i obrazovanje mogu značajno usporiti proces slabljenja mentalnih funkcija. A za znanje nikad nije kasno. Osim toga, znanje koje ste stekli niko vam ne može oduzeti.

Nemam talenta za učenje stranih jezika

Činjenica je da svi možemo naučiti jezik, samo ako to želimo. Ono što treba uzeti u obzir je da je svaka osoba drugačija i da znanje stiče različitom brzinom, pa će nekima više odgovarati individualna nastava, dok će drugima više odgovarati grupni kurs. Ne zaboravite, na grupnom kursu, pored podrške nastavnika, imaćete i podršku ostalih učenika koji uče sa vama. U mnogim zemljama, stanovništvo svakodnevno govori nekoliko jezika. Ne zato što su posebno talentovani za to, već zato što koriste ove jezike u svakodnevnom životu. Dakle, želja i volja za učenjem su važniji od neke izmišljene urođene sposobnosti.

Nemoguće je naučiti strani jezik ako niste živeli na tom području

Ova rečenica je takođe jedna od zabluda sa kojima se svakodnevno susrećemo. Ima ljudi koji godinama žive u SAD ili Nemačkoj i nikada ne nauče engleski ili nemački. S druge strane, svi smo sreli nekoga ko tečno govori strani jezik, a da nije živeo u stranoj zemlji. Uz dobru školu stranih jezika i nastavnike koji na časovima koriste savremene nastavne metode i kreativne materijale za učenje, svi jezički sadržaji se lako mogu savladati.

Plašim se komunikacije na stranom jeziku

Ovo je sasvim normalna pojava koja se javlja kod skoro svih koji uče strani jezik. Svi želimo da odmah govorimo kao pravi izvorni govornici, a obeshrabruje nas kada shvatimo da to nije moguće odmah. Lek koji preporučujemo za ovaj problem je slušanje, razumevanje izgovorenog teksta i vežbanje sa audio materijalima. Slušajte muziku na stranom jeziku, pokušajte da razumete tekst, slušajte strane emisije, gledajte filmove i serije na jeziku koji učite. Uz malo truda, ovaj problem će postati manje izražen, a vi ćete govoriti lakše i sa manje straha.

Pridružite nam se!

Učenje stranog jezika je lep zadatak koji zahteva vreme i trud, ali se to vreme i trud na kraju isplati. Važno je da ne odustanemo kada dođemo do faze u kojoj osećamo da nema napretka. Važno je da se što više bavimo jezikom, da mu posvetimo što više vremena. Važno je vežbati bez straha od greške. Jer na greškama učimo, a praksa nas čini majstorima.

Onlajn obrazovanje (koje primenjuje i Evropski institut za obrazovanje) se pokazalo kao održiva i sve popularnija opcija za ljude svih doba i profesija koji žele da se formalno ili neformalno usavrše. Broj prednosti nad tradicionalnom metodom učenja je veliki. Evo nekoliko najuočljivijih:

Mogućnost slobodnog izbora:

Onlajn obrazovanje pruža mogućnost za savladavanje više od jednog kursa unutar jednog šireg programa. Više ne morate polagati sijaset ispita opšteg tipa da biste postali ekspert iz jedne oblasti koja vas zanima. Novi biznis lideri nemaju vremena za prazna teoretska naklapanja. Njih interesuje jedino ono što im je potrebno da budu bolji u svom poslu. Takođe, faktor geografskog ograničenja gubi na značaju. Danas niste vezani samo za kurseve dostupne lokalno, već možete da birate iz globalne onlajn ponude.

Potpuna fleksibilnost:

DL (distance learning) platforme za učenje na daljinu kao što je ZOOM olakšavaju organizovanje vremena. U poređenju sa tradicionalnim učenjem, DL platforme su u ovom domenu superiorne. Studenti koji idu na druge kurseve ili pored studija imaju posao mogu birati kada će i koliko pohađati nastavu. Sa onlajn učenjem raspored kreirate vi, umesto da svoje privatne i profesionalne obaveze uklapate u rigidni institucionalni okvir. Možete učiti u pauzama između sastanaka, kad ste na odmoru ili na putu za posao.

Umrežavanje bez granica:

Svi koji su probali učenje na daljinu znaju da vas ovaj vid učenja trenutno postavlja usred ogromne međunarodne mreže. Što je još važnije, ljudi sa kojima ste u kontaktu nisu nasumični internet surferi, već neko sa kim očito imate dodirnih tačaka, jer delite isto interesovanje. Mogućnosti za karijeru i preporuku postoje unutar svake mreže, pa tako i ovih.

Odaberite neki od naših kurseva

Besplatni kursevi Evropskog instituta za obrazovanje

Engleski jezik

Mađarski jezik

Nemački jezik

Poslovna informatika

Tempo učenja određuje svaki pojedinac:

Onlajn učenje omogućava praćenje sopstvenog, unutrašnjeg tempa. Prvo, rokovi kod onlajn učenja neretko su fleksibilniji nego kod formalnih i neformalnih obrazovnih kanala tradicionalnog obrazovanja. Drugo, pri pravom raspoloženju, moguće je jednomesečni posao završiti za samo nekoliko dana. Odslušati čitav semestar i završiti sve zadatke u kratkom vremenskom roku u tradicionalnom sistemu nije moguće. S druge strane, kada niste raspoloženi uvek možete preskočiti obaveze, uz mogućnost da se propušteno predavanje može nadoknaditi u bilo kom terminu.

Ušteda novca:

Onajn učenje uglavnom košta manje nego tradicionalno. Sve tehnikalije koje čine trošak u klasičnom modelu učenja onlajn model uopšte ne poznaje. Dodatni materijali i literatura dostupni su na internetu, a manji izdaci o kojima se i ne razmišlja: prevoz, hrana i piće u pauzama – sporedni troškovi su nepostojeći. Jedna od najvećih prednosti onlajn učenja svakako je geografska nezavisnost. Troškovi prevoza ili života u drugom gradu često premašuju cenu samog školovanja.

Profesori iz celog sveta:

Za razliku od bilo koje institucije, profesori i predavači u svetu onlajn obrazovanja slobodno fluktuiraju i lako vam se može desiti da na istom predavanju slušate više predavača svetske reputacije koji se nikada nisu sreli, jer žive na različitim kontinentima.

Nema više sedenja u učionici:

Klasična učionica, prema mišljenju mnogih, nije najsrećnije okruženje za sticanje znanja i održavanje pažnje. Meškoljenje u klupi i strah od profesora, neprijatna iskustva iz škole potpuno su eliminisana u onlajn eri. Može se reći da ne postoji komforniji način za obrazovanje pojedinca.

Dobar učinak:

Onlajn kursevi pokazuju se kao podjednako efektivni u sticanju znanja koliko i tradicionalni. Nekoliko eksperimenata, među kojima i testiranje studenata na univerzitetima MIT, Harvard i Tsinghua pokazalo je da su rezultati na testovima koje su studenti polagali nakon slušanja gradiva od kuće bolji od onih testova koje su polagali nakon slušanja u učionici. Drugim rečima, učenje na daljinu može biti efektivnije od tradicionalnog.

Dostupnost i efektivnost učenja na daljinu

Učenje na daljinu možda nije idealna opcija za svakog, ali je definitivno vredna testiranja. I to podjednako kada je u reč o sticanju formalnog obrazovanja i zvanja, ali i o usavršavanju bilo koje vrste svakog pojedinca koji želi da napreduje. Za one koji žele da žive dinamično i uče u hodu, DL je pravi izbor.

   Engleski jezik  Nemački jezik  Mađarski jezik  Informatika

Da li ste oduvek želeli da znate kako da naučite novi jezik, ali niste znali kako da počnete? Donosimo vam 11 trikova i saveta za učenje engleskog - vodič za početnike. Sama ideja o učenju jezika može biti zastrašujuća, posebno za one koji nemaju prethodnog iskustva u učenju jezika. Uz pravo znanje, očekivanja, motivaciju i posvećenost, možete naučiti bilo koji jezik koji želite.

1. Izaberite jezik mudro

Postoji nekoliko stvari koje treba imati na umu kada birate jezik za učenje:

Zašto želite da naučite jezik - vaša lična motivacija je ključna za vaš uspeh u učenju jezika.

Mesto gde se govori jezik – može vam pomoći da razumete strategiju učenja jezika sa izvornim govornicima. Ako razmišljate o tome kako da naučite engleski, pročitajte ovaj blog do kraja.

2. Da – možete to učiniti

Pre svega, važno je znati da možete naučiti novi jezik, bez obzira na godine, prethodno iskustvo, pol, maternji jezik, nacionalnost, primanja i raspored. Svako može da nauči jezik - to je samo stvar vaših odluka.

Odaberite neki od naših kurseva

Besplatni kursevi Evropskog instituta za obrazovanje

Engleski jezik

Mađarski jezik

Nemački jezik

Poslovna informatika

3. Poznavanje osnova jezika

Ne mislimo na to da znate da kažete „zdravo“, „hvala“, „jedno pivo, molim vas“ (mada je to, naravno, korisno, mislimo na važnost kako jezik funkcioniše, osnovne delove) jezika i kako vam ovo znanje može pomoći kao studentu. Jedan od prvih koraka u učenju jezika je učenje o tome šta čini jezik i jedinstvenim aspektima jezika koji želite da naučite. Da biste to uradili, imajte na umu koren jezika i nekoliko osnovnih lingvističkih aspekata: fonetiku (izgovor), gramatiku i kulturu. Kako izgleda abeceda? Ima li slova koja su slična onima u vašem maternjem jeziku? Koliko glagolskih vremena ima? To su stvari koje ćete najviše naučiti proučavajući jezik. Naravno, što više predznanja imate o jeziku koji želite da naučite, lakše ćete ga naučiti. Jednom kada znate kako jezik funkcioniše, učenje postaje prijatno, predvidljivo, motivisano...

4. Ostanite motivisani

Motivacija je jedan od glavnih razloga za učenje jezika i važnija je od svakog izgovora koji imate za neučenje jezika. Ostati motivisan je razlog broj jedan za uspeh u učenju, ali i razlog neuspeha. Zato ostanite motivisani jer je učenje novog jezika uvek vredno toga.

5. Napravite plan... i držite ga se

Postavite realne ciljeve i držite ih se. Ako, na primer, imate jako malo slobodnog vremena, ali ipak želite da naučite, posvetite se jeziku barem sat vremena svakog dana, bez obzira na sve. Napravite raspored učenja za sebe i podelite ga sa svojim najmilijima. Podelite svoj napredak sa drugima i recite im šta ste naučili. Nagradite sebe za svaki uspeh koji postignete.

6. Uključite novi jezik u svoj svakodnevni život

Važno je da budete izloženi jeziku koji želite da naučite svakodnevno. Pokušajte da uključite novi jezik u svoj život kad god i gde god je to moguće. Odštampajte rečnik koji učite na post-it beleškama, ekranu računara, nameštaju. Pokušajte da čitate znakove i kratke natpise sa svog jezika na jeziku koji učite. Ponavljajte reči, zvukove, fraze i rečenice u svojoj glavi. Pogledajte oko sebe i izgovorite reči za stvari oko sebe. Razmišljajte i pričajte na stranom jeziku. Što više uključite novi jezik u svoj svakodnevni život, to će vam biti lakše da naučite i postignete tečnost.

7. Niste sami

Znajte da niste sami, zato nemojte biti usamljenik kada učite strani jezik. Pridružite se kursevima jer upoznavanje i interakcija sa drugim ljudima koji takođe uče isti jezik može pomoći da učenje bude zabavnije i motivišuće. Učenjem kroz kurseve naučićete mnoge stvari koje ne možete naučiti sami

8. Gledajte, čitajte, slušajte

Da li volite filmove? Gledajte ih na jeziku koji učite sa odgovarajućim titlovima. Da li volite da čitate? Uzmite knjigu na jeziku koji učite. Za početnike najbolja preporuka je zabavna knjiga za decu, a za srednji nivo preporučuje se laki roman ili novela. Da li volite muziku ili slušate radio? Pronađite CD-ove, audio knjige, pesme, radio stanice na ciljnom jeziku i slušajte. Učenje uz muziku je efikasno za učenike svih nivoa. Učite nesvesno čitajući, slušajući i gledajući ono što zaista volite.

9. Držite se vežbe

Kaže se da prosečan izvorni govornik engleskog zna između 20.000 i 35.000 reči. To je možda tačno, ali da li zaista koristimo svaku od tih reči na dnevnoj, nedeljnoj ili mesečnoj osnovi?- Naravno da ne. Postoje mnoge glasine da nam je potrebno 1000-2000 reči rečnika da bismo mogli da govorimo jezik. Iako je taj broj diskutabilan, u svoj toj logici ima istine; jer iz vrlo malo reči možemo izvući mnogo. Međutim, ključ uspeha je da prvo naučite najpraktičnije reči. Kao početnik, fokusirajte se na glagole, imenice, vremena i strukturu za koje znate da će vam biti praktične u životu. U srediniokusirajte se na učenje koje će vam trebati u životu, a zatim pređite na ostalo. Tako će učenje jezika biti jednostavnije, brže i vrednije.

10. Grešite

Ne možete to izbeći: kada naučite novi jezik, pravićete greške. Ali ono što većina ljudi zaboravlja je da treba da greše. Niko nije savršen, pogotovo ne na stranom jeziku. Ako nema grešaka, to znači da niste vežbali i da niste prihvatili izazov.

Nema učenja jezika bez pravljenja grešaka - zato samo napred

11. Zabavite se

Najvažnije, nikada ne zaboravite da se zabavite. Učenje jezika ne bi trebalo da bude mučenje. Budite ponosni na ono što ste naučili i na činjenicu da svaki dan napredujete. Učenjem stranog jezika otvarate oči, uši i um za novu kulturu, a u tome uvek postoji nešto uzbudljivo. Čak i ako nas sva pravila i pamćenje zamaraju, s vremena na vreme, ne zaboravite da postoji toliko različitih načina da naučite i budete kreativni prilikom učenja novog jezika.

Engleski jezik odlikuje jedna veoma interesantna specifičnost – iako je maternji jezik i u Sjedinjenim Američkim Državama i u Velikoj Britaniji, govornici u ovim zemljama ne koriste iste reči za iste pojmove, već postoje određene razlike.

Ponekad je ta razlika samo u spelingu reči, a nekada su u pitanju potpuno drugačije reči koje imaju isto značenje. Neke od reči koje su drugačije, a imaju isto značenje u zavisnosti od toga da li je u pitanju Engleska ili Amerika jesu:

UK	US
Film	Movie
Pavement	Sidewalk
Autumn	Fall
Dustbin	Trash can / Garbage can
Holiday	Vacation
Sweets	Candy
Trousers	Pants
Flat	Apartment
Queue	Line
Garden	Yard
Petrol	Gasoline/Gas
Torch	Flashlight
Angry	Mad
Car park	Parking lot
Cinema	Movie theatre
Fizzy drink	Pop / soda
Football	Soccer
Handbag	Purse
Shop	Store

Pored ovih, postoje i reči kod kojih je razlika veoma mala, a odnosi se na speling.

UK	US
Film	Movie
Pavement	Sidewalk
Autumn	Fall
Dustbin	Trash can / Garbage can
Holiday	Vacation
Sweets	Candy
Trousers	Pants
Flat	Apartment
Queue	Line
Garden	Yard
Petrol	Gasoline/Gas
Torch	Flashlight
Angry	Mad
Car park	Parking lot
Cinema	Movie theatre
Fizzy drink	Pop / soda
Football	Soccer
Handbag	Purse
Shop	Store

Bilo da se odlučite za američku ili britansku verziju engleskog jezika, veoma je važna konzistentnost u upotrebi, kako ne biste došli u situaciju da koristite kombinaciju ove dve varijante engleskog jezika.

Odaberite neki od naših kurseva

Besplatni kursevi Evropskog instituta za obrazovanje

Engleski jezik

Mađarski jezik

Nemački jezik

Poslovna informatika

Koliko je učenje na daljinu promenilo tradicionalni model edukacije i da li nove generacije imaju više koristi ili štete od ovakve nastave?

Sva ova pitanja muče ne samo roditelje učenika već i profesore/predavače, ali i one kojima je stalo do dobrobiti dece.

Učenje na daljinu

Neočekivani rezultati

Nova studija otkrila je da učenje na daljinu ima iznenađujuće koristi za mentalno zdravlje mladih tinejdžera: smanjuje anksioznost, daje osećaj većeg blagostanja i povezanosti sa školom.

Studija kojom je obuhvaćeno preko 1.000 učenika, pokazala je da mnogi tinejdžeri osećaju manje anksioznosti (a ne više – kako se pretpostavljalo) kada se nastava odvija online, na daljinu.

Učenje na daljinu kao izazov istraživačima

Grupa istraživača iz Engleske iznela je radnu pretpostavku da mladi tinejdžeri koji su se školovali na daljinu zbog pandemije COVID-19, osećaju veću anksioznost.

Oni su pretpostavili da postoji velika verovatnoća da se mnogi tinejdžeri osećaju zabrinuto zbog mogućnosti da im se prijatelji i članovi porodice razbole. Takođe, pretpostavili su da i sami tinejdžeri imaju manje socijalne podrške zbog izolacije kod kuće.

Međutim, kada su sproveli anketu, iznenadilo ih je ono što su otkrili: učenici su zapravo bili manje anksiozni!

Pored toga, imali su i druge dobrobiti, kao što je osećaj veće ispunjenosti i veće povezanosti sa školom.

Odaberite neki od naših kurseva

Besplatni kursevi Evropskog instituta za obrazovanje

Engleski jezik

Mađarski jezik

Nemački jezik

Poslovna informatika

Kako je sprovedena studija

Studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Bristolu, koristila je tekuću studiju koja se bavi upotrebom društvenih medija i mentalnim zdravljem tinejdžera.

Učesnici su već obavili osnovno istraživanje pre pandemije u oktobru 2019. godine tako da su imali početne referentne vrednosti.

Da bi se procenio uticaj pandemije, tokom aprila i maja, urađeno je još jedno istraživanje u kojem je učestvovalo 1.000 učenika iz 17 srednjih škola u jugozapadnoj Engleskoj.

Šta su istraživači pronašli

Istraživački tim je otkrio da je 54 posto devojčica uzrasta 13 i 14 godina, bilo u riziku od anksioznosti pre pandemije, pri čemu je taj broj opao za 10 posto tokom izolacije (popularno nazvanog: zaključavanje).

Dvadeset i šest procenata dečaka u istoj starosnoj grupi, bilo je rizično tokom početnog istraživanja, u poređenju sa 18 procenata tokom zaključavanja.

Nivo depresije je ostao skoro na istom nivou. Međutim, kod devojčica je došlo do povećanja broja depresivnih za 3 procenta, a kod dečaka do pada za 2 procenta.

Mnogi tinejdžeri su prijavili povećan osećaj zadovoljstva dok su bili „zaključani“ zbog pandemije. Dečaci su prijavili veći napredak od devojčica. Takođe, istraživanje je pokazalo da su oni koji su prijavili najniži osećaj zadovoljstva pre pandemije, doživeli najveće poboljšanje u toku pandemije.

Mnogi učenici su takođe izjavili da osećaju veću povezanost sa svojom školom i zadovoljstvo zbog povećanih mogućnosti za razgovor sa nastavnicima.

Čini se da su povećan osećaj zadovoljstva i smanjena anksioznost među devojčicama, povezani sa povećanom upotrebom društvenih medija.

Šta škole mogu naučiti iz ove studije?

Magistar, Emili Vidnal koja je bila glavni autor studije, rekla je da su ona i njen tim bili iznenađeni kada su videli rezultate ankete.

Mnogi ljudi, uključujući stručnjake za dečje zdravlje, očekivali su povećanu anksioznost.

„Međutim, kada se vratimo korak unazad“, rekla je, „znamo da škola za mnoge mlade ljude predstavlja izvor anksioznosti zbog pritiska od ocenjivanja i odnosa sa vršnjacima, uključujući nasilje.

„Ovo je bila zaista jedinstvena prilika da se shvati kako se tinejdžeri osećaju bez svakodnevnih pritisaka karakterističnih za školski život…“

Emili Vidnal je navela da njen tim planira da nastavi istraživanje u kojem bi fokus bio na pitanju: zašto školsko okruženje doprinosi anksioznosti i kakva školska sredina i kultura, može podržati mentalno zdravlje tinejdžera?

Dodala je da je „ključno da budno pratimo mentalno zdravlje mladih ljudi i dobrobit po povratku u školu, jer je moguće da dođe do skoka anksioznosti, posebno za one koji su se osećali manje povezano sa školom pre pandemije, pa su se verovatno i zbog toga dobro prilagodili zaključavanju “.

Dalje je primetila da su mladi izjavili da se osećaju međusobno povezanije više nego ikad, iako nisu bili fizički u školi.

„Može biti da bi digitalne platforme u budućnosti mogle da igraju veću ulogu kao alat za učenje u školama“, rekla je ona.

Učenje na daljinu – izazov i za roditelje

Frank A. Ginasi, doktor nauka, predsednik i izvršni direktor Bihevioralne zdravstvene zaštite Univerziteta Rutgers, koji nije bio uključen u studiju, objasnio je da postoji nekoliko ključnih faktora koji pokreću depresiju i anksioznost među tinejdžerima.

Ti faktori su: neadekvatna ishrana, ekonomska nesigurnost, nestabilna stambena situacija, nesuglasice između roditelja, nasilje u porodici, pitanje samopoštovanja, maltretiranje, socijalni status osobe izopštene iz društva, akademska očekivanja, problemi u emotivnim vezama, zbrka u vezi uloge koja nastaje približavanjem odraslom dobu i osećaj nepripadanja.

Naglasio je da je stabilnost ključna za decu u ovoj starosnoj grupi.

Tinejdžerima je potreban neko ko „može biti dosledan izvor saveta, podrške, poverenja i ljubavi“, rekao je. „To može biti neko ili nekoliko članova familije, ili prijatelji koji prepoznaju i cene njihovu vrednost i koji ih ne osuđuju…“

Ginasi predlaže roditeljima da, kod svoje dece svakodnevno podstiču redovne rutine spavanja, ishrane i vežbanja.

Roditelji takođe mogu pomoći svojoj deci tinejdžerima, olakšavajući im kontakt na društvenim mrežama, rekao je on.

Pored toga, oni mogu da podstaknu osećaj potrebe za samozaštitom kod svog deteta podstičući ga da nosi masku za lice, da pere ruke i drži fizičko distanciranje. Predlaže da roditelji razgovaraju sa svojom decom i pruže im sigurnost koja im je potrebna.

Takođe preporučuje roditeljima da paze na eventualne znake anksioznosti i da svoju zabrinutost ili dilemu koju imaju, podele sa zaposlenima u školi u koju njihovo dete ide.